Zašto se putovanje preko granice planira drugačije od svake druge vožnje

Kada se iznajmljeno vozilo koristi u zemlji, sve se svodi na ugovor, gorivo i vreme vraćanja. Čim se pređe granica, dodaje se niz stvari koje se ne mogu rešiti usput, dakle dokumentacija koja mora biti u vozilu, osiguranje koje mora važiti za tu zemlju, takse za korišćenje puteva koje se plaćaju na različite načine i obavezna oprema koja se razlikuje od države do države. Nijedna od tih stavki nije komplikovana sama po sebi, ali svaka od njih može da zaustavi putovanje na graničnom prelazu ili da se pretvori u kaznu na prvoj kontroli. Zbog toga se putovanje u inostranstvo iznajmljenim vozilom priprema unapred, i to najbolje nekoliko dana pre polaska, jer se deo dokumenata izdaje u poslovnici i traži određeno vreme.

Prva i najvažnija stavka, dakle prijava putovanja u inostranstvo

Sve počinje jednom rečenicom pri rezervaciji, dakle korisnik mora unapred da prijavi da vozilo izlazi iz zemlje i da navede koje države planira da poseti. To nije formalnost nego uslov, jer se prema tome pripremaju dokumentacija i osiguranje. Ugovori o najmu po pravilu sadrže odredbu o dozvoljenoj teritoriji korišćenja, dakle vozilo se sme voziti samo u zemljama koje su ugovorom predviđene, a izlazak van tog područja predstavlja kršenje ugovora. Praktična posledica je vrlo ozbiljna, jer se u slučaju nezgode ili kvara van dozvoljene teritorije može dogoditi da osiguranje ne pokrije štetu, pa ceo trošak pada na korisnika. Zbog toga se planirana ruta prijavljuje u celini, dakle i zemlje kroz koje se samo prolazi, a ne samo krajnje odredište.

Ovlašćenje vlasnika vozila, dakle dokument bez koga se ne prelazi granica

Pošto vozilo nije vlasništvo korisnika, na granici se traži dokaz da ga on legalno koristi i da sme da ga izveze iz zemlje. Taj dokaz je overeno ovlašćenje koje izdaje vlasnik vozila, dakle rent a car kuća, a u kome se navode podaci o vozilu, o korisniku i o periodu i teritoriji korišćenja. U praksi se to ovlašćenje izdaje na više jezika, kako bi bilo razumljivo i graničnim službama zemalja kroz koje se prolazi. Ovaj dokument se priprema unapred, jer overa traži vreme, pa se putovanje ne najavljuje na dan polaska. Uz ovlašćenje se u vozilu obavezno nalaze i saobraćajna dozvola vozila, polisa osiguranja i ugovor o najmu, dakle kompletna dokumentacija, jer se svaka od njih može tražiti i na granici i pri kontroli u saobraćaju.

Zelena karta i zašto se pravila razlikuju od zemlje do zemlje

Zelena karta je međunarodni dokument kojim se dokazuje da vozilo ima važeće osiguranje od autoodgovornosti u zemlji u koju ulazi. Pravila se razlikuju od države do države, a menjala su se i kroz godine, pa za jedan deo zemalja zelena karta nije potrebna, dok se za drugi deo i dalje traži na samom graničnom prelazu. Zbog toga se ovde ne oslanja na ono što je bilo pre nekoliko godina, nego se status proverava za konkretnu rutu i za konkretan datum putovanja, i to preko rent a car kuće i preko zvaničnih izvora. Za korisnika je najjednostavnije da pri prijavi putovanja navede sve zemlje, jer poslovnica tada priprema ono što je potrebno. Ako se zelena karta izdaje, ona se drži u vozilu uz ostalu dokumentaciju i pokazuje se zajedno sa saobraćajnom dozvolom.

Vozačka dozvola i kada je potrebna međunarodna

Za vožnju u inostranstvu je potrebna važeća vozačka dozvola, a pitanje je samo da li je dovoljna nacionalna ili je potrebna i međunarodna. Za veliki broj evropskih zemalja nacionalna dozvola je dovoljna, dok pojedine zemlje traže i međunarodnu vozačku dozvolu, koja predstavlja prevod nacionalne i izdaje se uz nju. Isto pitanje se javlja i kod stranih državljana koji iznajmljuju vozilo u Srbiji, jer i tada zavisi od zemlje izdavanja dozvole. Praktičan savet glasi ovako, dakle za duža putovanja i za rute koje uključuju više zemalja isplati se pribaviti međunarodnu dozvolu, jer košta malo, izdaje se brzo i uklanja svaku nedoumicu na kontroli. Uz dozvolu se nosi i lična isprava, dakle pasoš, i to za svakog vozača koji je upisan u ugovor.

Dodatni vozač, dakle stvar koja se rešava pri potpisu ugovora

Na dužim relacijama se vozači po pravilu smenjuju i to je razumno, ali samo ako je urađeno kako treba. Vozilom sme da upravlja isključivo osoba koja je upisana u ugovor o najmu, a svaka druga osoba za volanom predstavlja kršenje ugovora. Posledica je ista kao kod vožnje van dozvoljene teritorije, dakle u slučaju nezgode osiguranje može odbiti da pokrije štetu, a to je situacija koju niko ne želi u stranoj zemlji. Zbog toga se svaki dodatni vozač prijavljuje i upisuje pri potpisivanju ugovora, uz predočene dokumente, i to se radi unapred, a ne telefonom sa puta. Isto važi i za uslov minimalnog vozačkog staža, koji postoji upravo zbog statistike i zbog uslova osiguranja.

Vinjete i putarine, dakle sistem koji se razlikuje u skoro svakoj zemlji

Naplata korišćenja puteva u Evropi rešena je na nekoliko različitih načina i vredi ih razdvojiti. U jednoj grupi zemalja koristi se vinjeta, dakle unapred plaćena dozvola za određeni period, koja se danas najčešće izdaje u elektronskom obliku i vezuje se za registarsku oznaku vozila. U drugoj grupi se putarina naplaćuje po pređenoj deonici, dakle preko naplatnih rampi ili elektronskih sistema. U trećoj grupi postoji kombinacija, dakle vinjeta za deo mreže i posebna naplata za tunele i mostove. Za korisnika iznajmljenog vozila najvažniji je jedan detalj, dakle elektronska vinjeta se kupuje za tačnu registarsku oznaku, pa se pri kupovini mora uneti oznaka iznajmljenog vozila, a ne bilo koja druga. Zbog toga se pri preuzimanju vozila obavezno pita da li vozilo već ima važeće vinjete za neku od zemalja i za koji period.

Obavezna oprema koja se razlikuje po zemljama

Svaka zemlja propisuje svoj minimum opreme koju vozilo mora imati, i to je čest izvor kazni, jer se putnici oslanjaju na pravila iz svoje zemlje. U različitim državama se traže reflektujući prsluk, i to ponekad za svakog putnika, sigurnosni trougao, u pojedinim zemljama i dva trougla, kutija prve pomoći, aparat za gašenje požara i rezervne sijalice. U nekim zemljama je propisano i obavezno korišćenje svetala danju tokom cele godine. Uz to postoje i posebne oznake, dakle ekološke nalepnice koje se traže za ulazak u gradske zone sa ograničenim saobraćajem u pojedinim zemljama, a one se pribavljaju unapred. Pošto se pravila menjaju, spisak potrebne opreme se proverava za svaku zemlju pre polaska, a poslovnica pri izdavanju vozila obično može reći šta se u vozilu već nalazi.

Deca, sedišta i putnici, dakle propisi koji se poštuju svuda

Bez obzira na to gde se putuje, deca se prevoze u odgovarajućim sistemima za vezivanje prema uzrastu, visini i masi, a pravila o tome koja deca smeju napred i pod kojim uslovima razlikuju se po zemljama. Praktičan savet je jednostavan, dakle dečje sedište se rezerviše zajedno sa vozilom, uz podatak o uzrastu i masi deteta, ili se nosi sopstveno. Isto tako se planira i broj putnika, jer se u vozilu prevozi tačno onoliko lica koliko je upisano u saobraćajnu dozvolu, i to sa vezanim pojasevima. Kod dužih putovanja se planiraju i pauze, jer u pojedinim zemljama postoje i preporuke i propisi o umoru vozača. Sve to se dogovara pri rezervaciji, jer se prema broju putnika i prtljaga bira i kategorija vozila.

Šta se dešava sa kaznama koje stignu posle putovanja

Ovo je deo koji putnike najčešće iznenadi mesecima kasnije. Kada se u inostranstvu napravi prekršaj koji je zabeležen kamerom, dakle prekoračenje brzine, ulazak u zabranjenu zonu ili neplaćena putarina, prijava se šalje vlasniku vozila, dakle rent a car kući, jer se identifikacija radi preko registarske oznake. Poslovnica zatim prosleđuje podatke o korisniku koji je u tom trenutku koristio vozilo, a kazna se naplaćuje od njega, po pravilu uz administrativnu naknadu za obradu. Zbog toga se preporučuje nekoliko stvari, dakle poštovanje ograničenja i propisa, plaćanje putarina i vinjeta na vreme i čuvanje potvrda o plaćanju, jer se time sve rešava unapred. Isto važi i za parking, naročito u gradovima sa zonskim sistemom naplate.

Kvar, nezgoda i pomoć na putu van zemlje

Kod putovanja u inostranstvo se planira i najgori scenario, dakle šta ako se nešto dogodi. Prvo pravilo je da se u slučaju nezgode obavezno uzima zvanična dokumentacija, dakle evropski izveštaj ili policijski zapisnik, jer bez toga osiguranje nema osnov za postupanje. Drugo je da se odmah obaveštava rent a car kuća, jer ona daje uputstvo kako dalje i organizuje pomoć. Treće je da se vozilo ne popravlja samostalno i ne odvozi u prvi servis bez saglasnosti, jer se takav trošak po pravilu ne priznaje. Četvrto je da se sačuvaju svi računi. Zbog toga se pre polaska proverava kako funkcioniše pomoć na putu u zemljama kroz koje se putuje i koji broj se poziva, i taj podatak se sačuva u telefonu zajedno sa brojem poslovnice.

Praktična lista za pripremu putovanja

Da bi sve prošlo mirno, korisno je proći kroz kratak spisak nekoliko dana pre polaska. Prijavite putovanje i navedite sve zemlje kroz koje prolazite. Preuzmite overeno ovlašćenje i proverite da li je potrebna zelena karta. Proverite da li su svi vozači upisani u ugovor. Proverite koje vinjete i putarine važe na vašoj ruti i za koju registarsku oznaku se kupuju. Proverite obaveznu opremu za svaku zemlju i da li je vozilo već ima. Rezervišite dečja sedišta i proverite kapacitet prtljažnika za broj putnika. Sačuvajte broj poslovnice i broj za pomoć na putu. Kada se ta lista prođe, prelazak granice je formalnost od nekoliko minuta, a ceo put se svede na ono zbog čega se i putuje, dakle na vožnju bez brige i bez neprijatnih iznenađenja.