Zašto se zimski najam planira drugačije od letnjeg

U toplijem delu godine izbor vozila se svodi na broj putnika i na količinu prtljaga. Zimi se dodaje niz stvari koje menjaju i izbor vozila i planiranje puta, dakle zakonska obaveza zimske opreme, uslovi na planinskim prilazima, prtljag koji je znatno obimniji zbog opreme i garderobe, kraći dan i znatno duže vreme putovanja. Uz to, zima donosi i situacije u kojima se pravila razlikuju od zemlje do zemlje, pa se putovanje na skijanje u region planira drugačije od putovanja unutar Srbije. Ovaj tekst prolazi kroz sve to redom, dakle šta zakon traži, kako se bira vozilo, kako se planira put i šta se pakuje, kako bi zimsko putovanje iznajmljenim vozilom prošlo mirno i bez ijednog zastoja.

Šta zakon propisuje kao zimsku opremu u Srbiji

Osnovno pravilo je jasno i vredi ga znati napamet. U periodu od prvog novembra do prvog aprila, kada se na kolovozu nalaze sneg, led ili poledica, putničko vozilo mora imati zimsku opremu, a to znači pneumatike za zimsku upotrebu na svim točkovima, sa dubinom gazećeg sloja koja nije manja od četiri milimetra. Van naselja se u istom periodu podrazumeva i posedovanje lanaca za sneg ili drugog uređaja za povećanje trakcije, koji se koriste na delovima puta gde je to označeno saobraćajnim znakom ili gde stanje kolovoza to zahteva. Za korisnika iznajmljenog vozila to praktično znači da vozilo koje se izdaje u tom periodu mora biti opremljeno u skladu sa propisom, a lanci se traže i preuzimaju uz vozilo, o čemu se govori u nastavku.

Zašto se lanci traže unapred, a ne kada zatrebaju

Lanci su oprema koja se najčešće ne koristi, a bez koje se u jednom danu ne može proći. Kod planinskih odredišta se dešava da poslednjih desetak ili dvadesetak kilometara prilaza bude pod snegom i da se saobraćaj propušta samo uz odgovarajuću opremu, i to je situacija u kojoj lanci prestaju da budu preporuka. Zbog toga se pri rezervaciji vozila izričito naglašava da se putuje na planinu i traže se lanci odgovarajuće dimenzije za taj konkretan model, jer lanci nisu univerzalni nego se biraju prema dimenziji pneumatika. Uz same lance se preporučuje i kratka proba postavljanja pre polaska, dakle po suvom i po danu, jer se prvo postavljanje po mraku, u snegu i sa hladnim rukama pretvara u vrlo neprijatno iskustvo. Postavljanje traje nekoliko minuta kada se zna kako, a lanci se skidaju čim se pređe deonica pod snegom.

Kako se pravila razlikuju u zemljama regiona

Ako put vodi van Srbije, na sve navedeno se dodaje i pitanje propisa druge države. Zemlje u regionu i u Evropi imaju svoje periode obavezne zimske opreme, svoje minimalne dubine šare i svoje pristupe, dakle u nekim državama je zimska guma obavezna po kalendaru bez obzira na uslove, u drugima samo kada su zimski uslovi na putu, a u trećima se prihvata i kombinacija letnjih guma sa lancima. Pošto se ta pravila razlikuju i menjaju, proverava se za svaku zemlju na ruti i za datum putovanja, a ne po sećanju. Za korisnika je najjednostavnije da pri rezervaciji navede sve zemlje kroz koje prolazi, jer se tada priprema i dokumentacija i oprema. Uz to se proverava i da li je vozilo uopšte dozvoljeno voziti u tim zemljama po ugovoru o najmu.

Kako se bira vozilo za zimsko putovanje

Kod izbora vozila zimi se gledaju tri stvari, a ne samo broj sedišta. Prva je prostor za prtljag, jer zimsko putovanje traži znatno više mesta, dakle deblja garderoba, jakne, čizme i, kod skijanja, oprema koja zauzima celu dužinu prtljažnika. Druga je pogon i klirens, jer viša vozila i vozila sa pogonom na sva četiri točka daju osetno više sigurnosti na neočišćenim prilazima i na strmim ulicama u planinskim naseljima. Treća je udobnost, jer je vreme putovanja zimi po pravilu duže. Praktično pravilo koje se pokazalo kao tačno glasi ovako, dakle za četvoro putnika sa skijaškom opremom klasična limuzina najčešće nije dovoljna, pa se bira veće vozilo ili se planira krovni nosač. Kod grupa se najracionalnije rešenje često pokaže kao kombi, jer se u njemu prevoze i ljudi i sva oprema bez kompromisa.

Prtljag koji zimi uvek bude veći nego što se očekuje

Ovo je najčešći uzrok neprijatnog iznenađenja na dan preuzimanja vozila. Uz standardni kofer po osobi, zimi se dodaju skije ili snoubord u navlaci, pancerice, kacige, jakne, rezervna odeća i sitna oprema, a kod porodica i sanke, kolica i dodatne torbe. Skije su pri tome vangabaritan predmet i one ne staju u prtljažnik većine vozila u uspravnom položaju, pa se ili obara zadnje sedište, ili se planira krovni nosač, ili se bira vozilo sa duboko oblikovanim prtljažnim prostorom. Zbog toga se pri rezervaciji navodi tačan spisak, dakle koliko kofera, koliko pari skija i koliko dodatnih torbi, jer se prema tome bira kategorija vozila. Ako se koristi krovni nosač ili kutija, to se takođe traži unapred, jer nije svako vozilo pripremljeno za njihovo postavljanje.

Kako se planira polazak i dolazak

Zimi vreme putovanja nije isto kao leti i to se planira u satima, a ne u kilometrima. Prilazne deonice su sporije, čišćenje puteva ima svoju dinamiku, a dnevno svetlo traje kratko. Zbog toga se primenjuje jednostavno pravilo, dakle planira se dolazak na odredište pre mraka, jer se poslednji deo puta često odvija po neosvetljenoj i krivudavoj deonici na kojoj se led zadržava. Za povratak važi obrnuta logika, dakle nedeljom popodne se svi vraćaju istovremeno, pa se prilazi i autoputevi znatno usporavaju, i tu se planira dodatna rezerva. Ako raspored dozvoljava, povratak u ranijem terminu ili u ponedeljak ujutru donosi znatno mirniju vožnju. Uz to se prati vremenska prognoza i stanje na putevima, a polazak se po potrebi pomera za nekoliko sati, jer se putevi po pravilu čiste tokom dana.

Osnovna pravila vožnje po snegu i ledu

I sa savršeno opremljenim vozilom, način vožnje je ono što odlučuje. Sve radnje se izvode ranije i mekše, dakle kočenje počinje mnogo pre nego što je potrebno, a pritisak na pedalu se povećava postepeno. Odstojanje se udvostručuje u odnosu na normalne uslove, a na ledu i više, jer je zaustavni put višestruko duži. U krivinama se ne koči i ne skreće istovremeno, nego se brzina smanjuje pre ulaska. Pri kretanju iz mesta na snegu se koristi vrlo malo gasa, jer previše gasa samo vrti točkove i glača podlogu. Posebna pažnja se posvećuje mestima na kojima se led stvara prvi, dakle mostovima, nadvožnjacima, izlazima iz tunela i deonicama u senci, gde se javlja i pojava tankog i praktično nevidljivog sloja leda.

Šta se proverava pri preuzimanju vozila zimi

Uz uobičajen pregled vozila, zimi se proverava i nekoliko dodatnih stvari. Prvo, da li su na vozilu zimske gume i kakva je dubina šare, jer je to zakonska obaveza i pitanje bezbednosti. Drugo, da li se u vozilu nalaze lanci i da li odgovaraju dimenziji guma. Treće, da li ima strugač za led, četka za sneg i tečnost za pranje stakla sa zaštitom od smrzavanja. Četvrto, ispravnost brisača i svih svetala, jer se zimi vozi u mraku znatno veći deo dana. Peto, da li vozilo ima grejanje sedišta i grejanje zadnjeg stakla i kako se koriste. Uz to se, kao i uvek, vozilo obilazi u krug i fotografiše pre polaska, s tim što zimi vredi napomenuti u zapisniku ako je vozilo preuzeto prljavo ili pod snegom, jer se tada oštećenja ne mogu videti.

Kako se vozilo održava tokom zimskog boravka

Nekoliko navika tokom boravka na planini štedi vreme i nerve. Pre svake vožnje se čisti celo vozilo, dakle sva stakla, retrovizori, farovi, zadnja svetla i sneg sa krova, jer sneg sa krova pri kočenju pada na vetrobran i potpuno oduzima vidljivost, a leti i na vozila iza. Vozilo se ne parkira ispod strehe sa koje se topi sneg i sa koje mogu pasti ledenice, i to je situacija koja se u planinskim naseljima dešava češće nego što se očekuje. Brisači se, kada je najavljen mraz, podižu od stakla ili se pazi da se ne zalede za njega. Rezervoar se zimi ne drži skoro prazan, jer se u koloni i pri dužem stajanju gorivo troši. I na kraju, vozilo se ne pali i ne ostavlja da radi bez nadzora radi zagrevanja, jer je to i nepotrebno i rizično.

Šta uraditi ako se pojavi problem na putu

Zimi se planira i ono što se ne očekuje. Ako vozilo zapne u snegu, prvo se ne forsira gasom, jer se time samo ukopava, nego se točkovi oslobađaju i po potrebi se postavljaju lanci ili podmeće materijal za trakciju. Ako se vozilo zaustavi zbog kvara, uključuju se sva četiri pokazivača, oblači se prsluk pre izlaska, postavlja se trougao na većoj udaljenosti nego inače i putnici se sklanjaju sa kolovoza. Zatim se poziva pomoć na putu, čiji broj se dobija uz vozilo i koji je dostupan neprekidno. Pošto se u planinskim uslovima čeka duže, korisno je u vozilu imati ćebe, vodu, punjač za telefon i baterijsku lampu, jer to nekoliko sitnica pretvara neprijatnu situaciju u obično čekanje. Kod nezgode se, kao i uvek, uzima zvanična dokumentacija i odmah obaveštava poslovnica.

Kratka lista za zimsko putovanje iznajmljenim vozilom

Pre polaska vredi proći kroz sledeće. Prijavite da putujete na planinu i, ako izlazite iz zemlje, navedite sve države na ruti. Tražite lance i proverite da odgovaraju vozilu, a probajte ih postaviti pre puta. Navedite tačan broj putnika i celu listu prtljaga, uključujući skije, i tražite krovni nosač ako je potreban. Proverite zimske gume, dubinu šare i celu zimsku opremu pri preuzimanju. Planirajte polazak tako da stignete po danu, a povratak van najveće gužve. Pratite prognozu i stanje na putevima i budite spremni da pomerite polazak. Sačuvajte broj poslovnice i broj za pomoć na putu. Uz tu listu, zimsko putovanje prestaje da bude neizvesnost i postaje ono što treba da bude, dakle početak odmora, a ne njegov najstresniji deo.