Gorivo je posle cene najma najveći trošak svakog putovanja automobilom. Dva vozača u istom autu, na istoj relaciji, mogu da potroše primetno različitu količinu goriva samo zbog načina vožnje. Kod iznajmljenog vozila tome se dodaju i pravila o točenju i vraćanju. Vredi znati kako se potrošnja računa i gde se novac najlakše štedi.

Od čega zavisi potrošnja goriva automobila

Na potrošnju utiču veličina i snaga motora, masa vozila, vrsta menjača i oblik karoserije. Veći uticaj ipak imaju stvari kojima upravlja vozač. Brzina, način ubrzavanja, broj zaustavljanja, opterećenje i stanje guma menjaju potrošnju više nego što se obično misli. Podatak iz kataloga proizvođača dobija se u laboratorijskim uslovima, pa je stvarna potrošnja na putu skoro uvek nešto veća.

Benzin, dizel ili hibrid, šta je isplativije za najam

Dizel motori troše manje goriva na dužim relacijama i otvorenom putu, pa su dobar izbor za odlazak na more ili putovanje kroz više zemalja. Benzinski motori su tiši, brže se zagrevaju i odgovaraju kraćim gradskim vožnjama. Hibridi prednost najviše pokazuju u gradu, gde stalno kočenje i kretanje puni bateriju, a elektromotor pomaže pri polasku. Pri većim brzinama na autoputu razlika između hibrida i klasičnog benzinca se smanjuje. Za nedelju dana po Novom Sadu i okolini, uz kratke izlete do Petrovaradina i Sremskih Karlovaca, hibrid ili mali benzinac su najracionalniji izbor. Za put do Budimpešte ili Crne Gore dizel često izađe najjeftinije.

Kako radi hibridni automobil i kako ga voziti štedljivo

Klasičan hibrid ima benzinski motor, električni motor i manju bateriju koja se puni sama tokom vožnje i ne priključuje se na struju. Pri kretanju sa mesta i laganoj vožnji često radi samo elektromotor. Kočenjem se deo energije vraća u bateriju. Najveća ušteda postiže se ravnomernim dodavanjem gasa i ranim otpuštanjem pedale pred semafor ili krivinu, da sistem ima vremena da povrati energiju. Mild hibridi imaju mali elektromotor, pa je kod njih efekat skromniji, ali je u gradu i dalje primetan.

Kako izračunati potrošnju goriva na putovanju

Računica je jednostavna. Pređeni kilometri se pomnože sa potrošnjom na sto kilometara i podele sa sto, a rezultat je broj litara. Za relaciju od 300 kilometara i auto koji troši šest litara na sto, potrebno je oko 18 litara. Taj broj, uvećan za cenu litra sa pumpe, daje trošak goriva za put. Putni računar u većini automobila prikazuje prosečnu potrošnju, pa se lako prati koliko vožnja zaista košta. Na povratku je zanimljivo resetovati podatak i uporediti oba pravca.

Zašto brzina na autoputu toliko povećava potrošnju

Otpor vazduha raste mnogo brže od same brzine. Zato razlika između 110 i 130 kilometara na sat na potrošnji ume da bude veća nego što bi se očekivalo, posebno kod viših vozila i SUV modela. Na autoputu od Novog Sada ka Subotici ili Beogradu ravnomerna brzina i tempomat štede gorivo. Česta preticanja, naglo kočenje i ponovno ubrzanje troše ga najviše. Vozač koji ide nešto sporije, ali bez trzaja, stigne samo par minuta kasnije, sa osetno punijim rezervoarom.

Klima uređaj, otvoreni prozori i prtljag na krovu

Klima uređaj troši deo snage motora, pa u gradu povećava potrošnju. Na autoputu je slika drugačija. Otvoreni prozori pri većim brzinama stvaraju otpor vazduha, pa je tamo klima često štedljivija opcija. Krovni nosač i krovna kutija povećavaju potrošnju i kad su prazni, zato se skidaju čim nisu potrebni. Težak teret u gepeku takođe se oseti, posebno pri čestom kretanju i zaustavljanju. Usred jula, kad asfalt na Bulevaru Evrope gori, razumno korišćenje klime i parkiranje u hladu prave razliku.

Pritisak u gumama i zašto se proverava

Gume sa premalo vazduha imaju veći otpor kotrljanja, pa motor radi više za istu brzinu. Pored potrošnje trpi i bezbednost, jer se produžava put kočenja, a auto lošije drži pravac. Preporučeni pritisak stoji na nalepnici na unutrašnjoj strani vrata vozača ili na poklopcu rezervoara. Na većini benzinskih stanica postoji kompresor sa merilom pritiska. Kod punog opterećenja, sa četiri putnika i prtljagom, proizvođač obično preporučuje nešto viši pritisak.

Gradska vožnja, start stop sistem i predviđanje saobraćaja

U gradu se gorivo najviše troši na ubrzavanje. Vozač koji gleda dva ili tri semafora unapred i pušta auto da se kotrlja pred crveno svetlo troši znatno manje od onoga koji gazi do poslednjeg trenutka pa naglo koči. Start stop sistem gasi motor tokom stajanja i pali ga čim se otpusti kočnica, što u gužvi štedi gorivo. Na kratkim relacijama, dok motor nije zagrejan, potrošnja je najveća. Spajanje više obaveza u jednu vožnju zato je pametnije od nekoliko kratkih.

Politika goriva kod rent a car agencija

Najčešći model je puno za puno. Vozilo se preuzima sa punim rezervoarom i tako se vraća. Ako se vrati sa manje goriva, agencija naplaćuje nedostajuće litre, često po višoj ceni od pumpe, uz trošak usluge. Drugi model je isto za isto, gde se vraća onoliko goriva koliko je bilo pri preuzimanju. Pre povratka vredi natočiti rezervoar blizu mesta vraćanja i sačuvati račun. Nivo goriva upisuje se u zapisnik pri preuzimanju, kako ne bi bilo nesporazuma.

Koje gorivo sipati i šta ako se sipa pogrešno

Vrsta goriva piše na poklopcu rezervoara, u saobraćajnoj dozvoli i u ugovoru. Benzinski motori kod nas koriste BMB 95, a dizel motori eurodizel. Ako se slučajno sipa pogrešno gorivo, najvažnije je ne paliti motor. Tada je dovoljno ispumpati i očistiti rezervoar. Ako motor proradi, pogrešno gorivo stiže do pumpe visokog pritiska i brizgaljki, popravka postaje skupa i obično je ne pokriva osiguranje. Agencija se zove odmah, a ona organizuje šlep i čišćenje.

Štedljiva vožnja nije pitanje odricanja, već navike. Mirno ubrzavanje, ravnomerna brzina na autoputu i dobro naduvane gume čine najveći deo uštede. Ostatak dolazi od izbora vozila koje odgovara konkretnom putu.

Česta pitanja

Šta ako rezervoar pri preuzimanju vozila nije pun?
Stvarni nivo goriva upisuje se u zapisnik o preuzimanju i fotografiše se kazaljka na instrument tabli. Na taj način je jasno koliko goriva treba vratiti i nema rasprave na kraju najma. Ako agencija radi po modelu puno za puno, a rezervoar nije pun, to se rešava odmah, pre polaska. Fotografija sa vidljivim kilometražom i nivoom goriva je dovoljan dokaz.

Da li aditivi za gorivo pomažu da auto troši manje?
Kod savremenih motora i kvalitetnog goriva sa pumpe aditivi ne donose primetnu uštedu. Gorivo već sadrži sve potrebne dodatke za čistoću sistema za ubrizgavanje. Kod iznajmljenog vozila ne treba sipati ništa osim propisanog goriva, jer bi eventualni problem mogao da bude na teret korisnika. Novac je bolje uložiti u proveru pritiska u gumama.

Koliko se može voziti posle paljenja lampice za rezervu?
To zavisi od modela, a domet najčešće iznosi nekoliko desetina kilometara. Putni računar prikazuje procenu dometa, ali ona se brzo menja sa načinom vožnje i nagibom puta. Vožnja do potpunog pražnjenja rezervoara nije preporučljiva, posebno kod dizela, jer pumpa može da povuče vazduh i talog. Najbolje je sipati gorivo čim se lampica upali.

Da li automobil zimi troši više goriva?
Troši, jer hladan motor radi neefikasnije dok se ne zagreje, a grejanje, grejači sedišta i stakla dodatno opterećuju sistem. Zimske gume imaju veći otpor kotrljanja od letnjih, a hladan vazduh je gušći. Zagrevanje motora u mestu nije potrebno kod savremenih vozila, bolje je odmah krenuti i prvih nekoliko kilometara voziti blago. Kraće vožnje zimi troše najviše.

Mora li hibridni automobil da se puni na struju?
Klasičan hibrid ne mora, baterija se puni sama tokom vožnje i kočenja. Na struju se priključuju samo plug in hibridi, koji imaju veću bateriju i mogu nekoliko desetina kilometara da voze isključivo na električni pogon. Plug in hibrid je isplativ samo ako se redovno puni, inače nosi dodatnu težinu baterije bez koristi. Na poklopcu za punjenje ili u saobraćajnoj dozvoli jasno piše o kom tipu je reč.